JEBATOR

Postao sam tata

Pre dva sata postao sam otac malog i slatkog decacica, kome cemo dati ime Milos. Rodio se u ginekoloskoj ambulanti u Nymburku i tezak je 4200 grama i dugacak 57 cm. Nije bilo planirano da se rodi danas, poranio je jedan dan, ali jutros kad je Agata izjavila da joj se jedu sveze jagode i da bi trebalo da trknemo do Nymburka ni ja nisam bio pri zdravoj pameti pa sam je poslusao. I tako odvezemo se na vikendicu, ona pojede nekoliko jagoda i jednostavno saopsti, mislim da cu sad da rodim. Smestim je u kola i onda ludackom brzinom pred polikliniku u Nymburku, gde nam saopste da nema nikoga, ali doktorka stanuje par ulicica dalje, a babica je tu odmah u kuci iza bele ograde. Ostavim Agatu i brzo po doktorku, a portir nazove babicu. I dok sam pronasao doktorku, koja se suncala u basti, i dok se ona obukla i kad smo se vratili, a Agata vec rodila. Malisa sav smezuran, babica ga kupa. Doktorka pogledala kako je podvezan pupak, izvagala ga i izmerila, ispunila formulare, pregledala Agatu, ispumpala joj malo mleka i onda joj ga stavila na grudi. Agata usta od uva do uva, uvalila mu sisu, a on potegao kao da je besplatno pivo. Ja je pitao kako je bilo, a ona mi sapne nesto vrlo neobicno, sto iz pristojnosti ne dajem u javnost.  Onda se Milos narucao i zaspao, a Agata me poslala po jos jagoda. Nazvao sam tastu i tasta, a ja odoh opet kod zene i deteta.

Objavio Jebator u 25. jul 2010 17:08:38 | 13 komentara

Pred-porodjajne muke

Od pocetka Agatine trudnoce osecam se kao da sam s druge planete. Jos zimus sam poceo da se vrpoljim, zveram na ljude koji nas brzo mimoilaze, spreman da skocim na njih, ako podju da udare na nju. Ona uzme knjigu, a ja je premeravam i procenjujem, pitam se da knjiga nije teska. Otac kad je posle svadbe dolazio, kaze mi Arso, zasto ponizavas zenu? Kako to bre ponizavam? Pa ponasas se prema njoj kao da je dete ili kao da je bolesna, zar nikad nisi cuo za ponos materinstva? Pa, iskreno da ti kazem, nisam. Ja sam odrastao uz filmove gde je porod jedna teska operacija. Koja god rodi, kao da je odjednom desetoro rodila. I onda svo to vristanje, drama, histerija. E moj sine ti si uvek devojke citao, ali to je laka literatura, kad naucis da citas zenu, onda si sazreo. Znas zivot se menja, kad dobijete dete to je iskusenje, tad se vidi koliko ste vi jedno telo. Ma jok, ja koji uvek imam uvo za njegovo misljenje, sad mislim tesi me, nece da mi kaze istinu.

Najgore je sto joj drugarice, ove s decom, ne pricaju kako je porod grozan, uzasan, kako dete lomi karlicu i slicno. Umesto toga pricaju o nekim detinjarijama, kao sta je koja procitala i sta su gledale u pozoristu, a one najgore je zovu da prosetaju ili o uzasa da idu u kupovinu, cak i na pijacu, s teskim torbama.

Ja budala, ocekujem zena ce razumeti sta se dogadja sa mnom, ali ona me onako profesorski pogleda preko naocara: Arsene opet paranojises. Samo tasta ima rec ohrabrenja: Ne brini, ona je konstitucijom na mene, a ja sam lako radjala. Pa i doktor me zajebava. Pane Teofanovicu, nismo je slali na ultrazvuk, ali mislim da je sve u redu. Kako bre to mislis? To je MOJE dete, hocu da znam sve o njemu. Antisrpska zavera! Ne znaju da su nasa srpska deca rezultat teskih muka, odricanja, povracanja, drama i slicnih traumatskih iskustava. Pitam Agatu neki dan: Jel se pripremas za porodjaj, mislim onako psiholoski. Kako to mislis psiholoski, pa dete ne izlazi misaonim procesom. Tu je u stomaku, nece nigde da pobegne.

Objavio Jebator u 23. jul 2010 11:55:17 | 5 komentara

Nazdravlje stoko!!!

Mr Retardiću, sad svi Srbi u jedan metro.

Objavio Jebator u 22. jul 2010 18:03:09 | 1 komentara

Nedeljno jutro u stanu Teofanovića

Hajde da postavimo Medeju. Ma ne dolazi u obzir. Zašto? Šta znam, nešto mi to sad morbidno, mislim sad ćeš da rodiš i to. Pobogu Arsene od kad si ti sujeveran. Oduvek.

Zašto ne pojedeš nešto normalno, celo jutro jedeš grožđe? A šta ima? Svičkova je za ručak, ali mogu da ti ispečem kobasice, a ima i sira i bramboraky od juče. Neka, sedi tu, ja ću da ih ispečem. Ima i kupusa na gornjoj polici. Gde si ga kupila? Donela Eva juče, našla kod Fiale. Uuuuuu, dobar. Da "slinavi", onaj koji voliš. Mmmm, neću kobasice, ne ide mi nešto uz ovo. Dobro odoh ja dole do Janačekove. Jes' normalna, sedi tu. Ma ne sedi mi se čoveče, opet si počeo s tim. Sedi, doneće mali, kako mu ono beše ime? Konrad. Pu gadno ime, jesu li oni Švabe? Me ne, oni su iz Broda, pre će biti Mađari. E a šta je ovo, praviš bramboraky na moj način? Pa lepši su. A sad priznaješ. Nekako više zasite. U jebote, stvarno su dobri, stavila si i belog luka. Da, da nije previše? Ma ne, baš kao što treba, uostalom baš me briga, idem u Moravsku.

Kupi tvaružky. Znam, već sam naručio, u stvari Jan je zvao onog svog. Jel' isti kao onaj od prošli put? Aha. Daj mi komad sira. Evo, zini. Mmmm, dobar je. Da nije malo preslan? Ne, nešto mi baš prija ovakav. Moram da ti kažem dve stvari. Koje su to dve stvari? Prvo, imaš dobre sise. Ha ha ha ha... A drugo, upao ti je komad sira između njih. Pa izvadi ga. Jezikom? Ha ha ha, pa hajde. Dobar sir, a sise još bolje!

E, a znaš šta mi palo na pamet? Šta? Da napravimo odmah i drugo? Misliš, sada, ovog momenta? Ha ha ha, ma ne mislim, posle. Pa da ih onda žongliraš, sa sise na sisu? Arso, šta se dešava s tobom? Kako to misliš? Zar ti nisi čovek dupeta? Pa jesam u normalnim okolnostima, ali ovo, prosto me gledaju. Strpi se malo. Ma lako je tebi, za tebe su one sasvim normalna stvar. Pa to ti kažem, čim rodim pravimo drugo.

Paaa, stani malo, mislim treba da se pripremim. Kako to, do sada ti nikad nije trebala priprema? A što misliš da bi trebalo da radimo Medeju? Pa svidela mi se ona tvoja ideja o nužnosti i dužnosti. Neću, to odlažem. A Klitemnestra? Pa ti sve s goreg na gore, ona pobila decu, ova ubila muža. Pa šta ćeš onda da radiš. Prelazim na češku mitologiju. E i ja sam razmišljala o tome, možeš da radiš Šarku. Ne, tu opet pobiju i to žene, radiću Rybecala. Pa to nije češko, to je nemačko. Ne to je u stvari srpsko. Kako srpsko? Pa lepo, rybe-cal (cal je praoblik od tail), ribo-repi, Oaness, Dagon. I? Pa pra-Srbi su verovali u tog Dagona, znači mi smo amfibians, astrološki vodenjak, a oni ostali reptilians - Štajner, Atlantida, razumeš. Zvuči interesantno, ali Rybecal je gorski duh. Pa dobro, to posle, ali prvo mi iz sojenica, znači tu smo negde na sredini, vodozemci, onda dođu ovi smradovi gušteri, a oni žive među stenama i u kamenim skloništima, i tako drži ne daj, povuci potegni, sve tako mlateći se, nađemo se na Krkonošama.

E a znaš šta mi se sad jede? Šta? Znaš ono što smo jeli u Beogradu, one srpske laugenbrezeln? Aaaa perece! Da, to mi se jede. Što baš to? Pa volela sam da gulim one slane trakice. Znaš ta ti je spavaćica stvarno dobra. Jel da? Da nekako naglašava, ističe. Daj  mi još jedan komad sira. Evo. Pa da to je taj stil, madam Recamier. Jeste ti Francuzi ne zaobilaze, sise u izlog, a ono dole što sakrije guzicu, samo landara. Šta ti je to landara? Paaaa landarati... to bi moglo da bude, recimo plapolat. A kako ono drugo, ono za zavese, vlnit? Misliš leluja? Da znači to je isto. Pa da isto, ali landara je onako više seksi, raspušteno, neformalno. Hm, interesantno, sad mi igraju neke asocijacije i na Nemački i na Kašupski, jel možeš to da koristiš u nekom drugom kontekstu? Pa može, recimo stih: Na ulici Maršala Tita, landara mi kita.

Znači i on može da landara? Može. Kao zastava? Pa sad kao zastava, ne bih rekao, za zastavu kažemo, vijori se. Uh idem malo da prilegnem, pospana sam. Hoćeš ovde. Ne, odnesi me u sobu? Dobro. Al nemoj da mi udariš glavom u orman. Neću.

Objavio Jebator u 18. jul 2010 14:53:46 | 1 komentara

Četvrti put

Prođe i Amerika. E pa video sam to gde je počeo Google i ništa nisam bolji posle tog saznanja. Jaka stvar.

Ali taj Menlo Park i nije tako loš. Sprijateljio sam se s par ljudi iz te kompanije koju su naši tamo kupili i prilično bezbolno i bez pritiska sabirao njihova iskustva, cake i trikove. Bave se mrežnom automatizacijom što je za većinu vas španska sela, pa neću da vas time davim. Onda sam letio u New York, posetio glavni štab kompanije, po drugi put u 7 meseci i osećao sam se kao da sam u središtu neke sekte. Nasuprot tome što je jedan naš domaći s Mojbloga, nedotupavni bloger tvrdio, koji inače pretenduje da nešto zna, a u stvari prepisuje, da je usvajanje Windows 7 u "business environmentu" sporo, stvari su potpuno obrnute. Microsoft je u zaletu, a kad oni lete mi moramo da već postižemo brzinu svetlosti. Stvar je u tome da su u kratkom vremenu nakupili toliki profit i nabudžili razvoj do daske, a to otežava noćni odmor naših velikih akcionara, a nas zaposlene na kraju uvek lupi po guzici.

Objavio Jebator u 16. jul 2010 17:44:49 | 4 komentara

Nervoza i nesanica

Jutros me menadžer posla u jedno ministarstvo. Izvini Arso, znam da mrziš ovakve zadatke, ali zahtevaju da naš čovek bude na sastanku njihovog radnog komiteta.

Barokna prostorija, sjajan stilski nameštaj, udobne stolice, kroz visoke prozore lep pogled na Vltavu. Ministryne (ministarka) nije prisustvovala sastanku, ali nađem se u društvu nekih desetak žena i gle čuda, S. sedi među njima. Otkud ti? Poslom. Kakvim bre poslom čoveče tek si došao? Ti znaš da ja brzo radim. I šta si ti ovde? Nezavisni konsultant. Znam da kod njega sve ide preko žena. Koja je? Ona prsata crnka. I šta ona radi? Savetnik za medije. A Zdenka? Ona je u još u kombinaciji, ali s ovom sam bio u šemi pre tri godine i po običaju ostavio dobar utisak. Udata? Pa naravno, takve žene su udate po defaultu.

Raspričale se žene, uobičajena žvaka javnog sektora. Mnogo nameštenih osmeha, odmeravaju jedna drugu. Kako je koja obučena, ispitivački pogledi procenjuju vrednost odeće, nakita, cipela. Prozvaše i mene. Izbrbljam uobičajenu kurtoaziju, zahvalim na pozivu i izložim šta sve treba da se uradi, izbegavajući stručne izraze. Što nekonkretnije to bolje. Posle uskoči S. i počne da veze priču. Sve je tu i humor i šarm, komplimenti prethodnim izlaganjima, par lakih šala. Usvojio je u trenutku njihovu priču kao da se rodio s njom. Vidi se da iver ne pada daleko od klade, sin Titovog generala, zna sve. Čovek ima politički nerv, ali ga izražava lako, nenaporno, demokratski.

Snizi napetost dok kažeš piksla, ipak su ovo "muške" teme. Predsednica komiteta odahnula, skviknu nešto na telefon, a nekoliko konobara unese posluženje. Lagana zakuska, damama pink šampanjac, a nama muškim konjak. Stvar postala protokolarna. S. radi salu, od dame do dame, s čašom u ruci, osmesi, vicevi, drži ih za ruke, gleda u oči. A meni nezgodno...;)

Završi se, jedva. Izlazimo zajedno. Crni Audi čeka. Vozi nas u Nebozizek. Šta je bre ovo S? Ćuti bre seljak, ministrarstvo plaća.

Seli u restoran, S. naručuje pastrmku za obojicu. Ej bre treba da se javim menadžeru. Ma zajebi taj udarnički fazon, sram te bilo, popovski sin. Nazovem šefa: Znaš malo ću se zadržati. Zaboravi, daću ti dva dana na "study leave" da se spremiš za put, sad su telefonirali iz ministarstva, šalju narudžbu.

Čujem da ideš u Njujork. Pa da idem u Kaliforniju u neku kompaniju koju smo kupili prošle godine, neka nova tehnologija, a posle u Njujork na neki seminar u naš obrazovni centar. E da mi nađeš ovu ribu, vadi blokčić i kida list s imenom i brojem telefona. Ko ti je ova? Prva ljubav sine, išli smo zajedno u jevrejski vrtić. I da joj daš ovo, gura mi pisamce u ruku.

Hm, a što se ti interesuješ za nju, tvoje godište, zar nije stara za tebe. Ma čuo sam da se dobro drži, a umro joj muž pre par meseci.

Seli posle u taksi i dok se vozimo on telefonira, a ja zevam. Taksi zaustavi pred kućom, a S. izvadi neku knjigu iz aktovke i pruža mi. Pročitaj ovo koristiće ti, naročito sada. ??? Gledam knjigu, vidio sam da je tata čitao kad je dolazio na kontrolu žuči prošli mesec. Pitao sam ga tada kakva je. Tužna, veoma tužna knjiga. Ne baš knjiga za mene, ali uzmem. Agatu zateknem u kuhinji. Neki neobičan miris. Šta radiš, poljubimo se. Mesim kolače. Koje? Paczki, eto nešto mi se jede, a i ti ih voliš. A kakva ti je to knjiga? Dao mi S. Pa to je ona ista što je tata čitao. Da.

Seo sam u sobu, odjednom setan i tužan. Pogodilo me je da ga i Agata zove tata. Otac je imao nesreću pre par dana i iščašio koleno. Baš mi se ne ide u Ameriku. Uskoro ću i sam da postanem otac, a Agata tako lako podnosi trudnoću, nas smo dvoje i čini mi se da ćemo moći sve da uradimo za to naše dete, a tata je udovac već trideset i jednu godinu. Bez ijedne sene na njemu, bez trena očaja ili makar snuždenosti koju često vidiš kod starijih ljudi. Uvek smiren i topao, uvek pun radosti i optimizma.

Bilo mi je tada sedamnest, postajao sam čovek, drske su bile te godine, histerične i bezumne. Upitao sam ga jednom s nekom nadobudnošću Batajničkog ždrepca, što se bre ne oženiš opet. Znaš Arsene, odgovorio mi je, neko doživi ljubav života, a moja i mamina je ljubav večnosti. Bio sam postiđen, izašao sam iz kuće i lutao okolo neko vreme. Vratio sam se kasno, on je već spavao. Ušao sam u sobu i na stolici pokraj kreveta zatekao tanjirić grožđa, a na jastuku jednu jabuku.

Uspavao sam ženu, kuckam pokraj otvorenog prozora, a miris Vltave me podseća na miris Dunava kod groblja u Novim Banovcima.

Objavio Jebator u 1. jul 2010 1:49:56 | 5 komentara

Besan sam

Žena mi ušla u deveti mesec trudnoće, a mene šalju na desetak dana u Ameriku. Prvo Kalifornija, a onda Njujork.

Kaže šef: Ideš u Menlo Park. Pa? Pa tu je startovao Google. Kakve veze to ima sa mnom i mojom ženom koja samo što nije rodila? Nije moja odluka, došlo iz evropskog štaba, iz Pariza. A ko je njima uopšte pomenuo mene? Pa...... ja. A što? Znaš Teo, postoje procedure za promociju zaposlenih, ja moram to da sledim. A jel' iko mene pitao hoću li ja to? Jesam li ja ikad tražio išta više nego da radim svoj inženjerski posao? Postoje korporacijska pravila, a osim toga hvale te u prodaji. I to za prodaju, ubacili ste me protiv moje volje. Znam ja da si ti bio nezadovoljan, ali svi vodeći ljudi u kompaniji su trenutno iz prodaje, mi smo sada "consulting services provider", poslovni trendovi diktiraju strategiju, ne ja ili tvoj menadžer. Znači li to da ja sad treba da zaboravim sve što sam do sada naučio i da potpuno menjam svoju karijeru? Ali ova pozicija ti pruža više mogućnosti.

Postoji neki kineski zid između njih i nas. Šta se desilo s tim ljudima? Kad su oni zaboravili da sreća nije samo nešto što pročitaš u payslipu?

Ponekad me ova korporacijska logika podseti na komunističku partiju. Moraš da misliš kao i svi ostali, inače si sumnjiv, nešto nije u redu s tobom. I do sada sam radio podršku prodaji, gde god su išli, mene su angažovali. Odradio sam uvek celi posao, njihovo je bilo samo da kažu cenu i rokove. Al' opet im nije dovoljno. I moraš da budeš grebator, moraš da se guraš, laktaš, gaziš...

Pre mesec dana, neki nepismeni majmun iz centrale, počeo da nam šalje e-mailove. Kao da nas motiviše. Svako malo izmisle neku reč i svu lokalnu strategiju baziraju na tome. Najnovija je "Synergy". Istrtljali su nam jedno dve stranice o tome. Kad analiziraš ispadne da jednostavno hoće da iscede i poslednju kap krvi iz nas. Kao više nije dovoljno tehničko znanje, nego treba ujediniti sve individualne talente iza kompanijine "vizije".

Sva proizvodnja u Kinu, a mi samo da kenjamo i prodajemo. I jednog dana Kinezi odluče da prave svoje, a već ionako prave sve, plus trgovina im je u krvi, i mi možemo samo da uzmemo svaki svoj "sales pitch" i gurnemo ga u dupe. Ne globalizacija nego govnalizacija.

Objavio Jebator u 28. jun 2010 23:21:45 | 3 komentara

Napuštam posao, prelazim na klađenje - 250 eura, ovaj put

Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt,
Wenn es stets zu Schutz und Trutze
Brüderlich zusammenhält.
Von der Maas bis an die Memel,
Von der Etsch bis an den Belt,
Deutschland, Deutschland über alles,
Über alles in der Welt!

Najbolji je bio engleski komentator: "Germany's all over the England, again"!

Objavio Jebator u 27. jun 2010 17:51:09 | 3 komentara

Prednosti i mane braka

Uz mog ličnog ugla, nabrajati sve prednosti braka, bio bi kratak, ali i suvišan posao. Jednostavno, mislim da je brak prirodno stanje na određenom stepenu zrelosti i u određenim, relativno povoljnim, okolnostima. Ko misli drugačije, obično navodi kakve zabačene urođenike, koji pojma nemaju ni kako deca nastaju ili svoje, najčešće negativno iskustvo, ili čak ono slično iskustvo, njegove babe, tetke ili strine. Moj profesor matematike, na primer, definisao je brak u skladu sa svojom vokacijom: Kad si momak, tvoj život je prava, a kad se oženiš postaje asimptota. Mislim da bezbračnost u mojim godinama i društvenoj situaciji prizvodi nepotrebne neudobnosti, a ja nisam poznat kao neko ko se naročito oduševljava komplikacijama, naprotiv bežim od njih što brže i što dalje, a ako su uporne, znam i da se naglo okrenem i tresnem ih macolom u čelo. Sto puta mi se desilo da ljudi kažu da ja sve pojednostavljujem, ali naučio sam da su sve teškoće neka vrsta jednačina, treba samo znati gde da ih pokratiš, i obično ispadne jednostavna računica. Dakle uvek računam na zavist, zlobu i pohlepu kao najčešće konstante današnjeg doba i čim njih uvedeš u jednačinu, rešenje nije daleko. Dobrota, ljubav, poštovanje nikad mi nisu napravili problem, uvek one suprotne stvari.

Ocu mogu da zahvalim što me nikad nije terao da prihvatim stvari zdravo za gotovo. Savetovao me je da učim iz svog iskustva. Sećam se tako iz nekih situacija razgovora njega i njegovih kolega o deci, odgoju i slično. On je uvek tvrdio da svako ima svoj temperament i svoju volju i da detetu samo možeš pokazati različite puteve, a nikad ga ne možeš naterati kojim da ide ako ga nije prepoznalo kao svoj. Desilo se eto da ja nisam nasledio ni njegovu meditativnost, a na sreću ni dedin fanatizam i komunističku strogost i askezu.

Mislim da je moja tetka Savka prva osetila, kako sam ja prvi put počeo da funkcionišem kao eventualni bračni materijal. Povodom jedne situacije u kojoj me je zatekla kad sam imao 11 godina izjavila je: Taj će uvek znati kako da ugodi svojoj guzici. Naime, ona i tetak, godinama su leti slali svoju decu u Sentu kod njene drugarice, a ova im uzvraćala šaljući im svoju. Jednog dana, sav musav i blatnjav posle fudbala, vratim se u tetkinu kuću i zateknem neke tri devojčice, sve mlađe od mene. Ta deca iz Sente. Gde je tetka? Otišla je negde poslom. Gledam ja onako njih, sve tri plave, jednoj 10, drugoj 9, a najmlađoj možda 5 ili 6. Gledaju i one mene. Dosadilo nam da se gledamo, pa ja upitam: Ajde da se igramo. A čega? Pa muža i žene. Sad one dve starije počnu nešto da šapuću, a ona mala: Ajde. Ma ćuti ti, šta ti znaš, ove će dve na nju. I tako većale nešto, sve me ispod oka merkajući, pa će ti ova srednja: A kako da se igramo kad je nas tri, a ti jedan. Pa jedna po jedna. Ajde, računaju njih je više pa ce da drže situaciju pod kontrolom. Odem ja u sobu, skinem svoju prljavu trenerku i obučem nešto rođakovo. Vratim se i pružim svoju trenerku starijoj: Ajde ženo operi mi ovo. Uze ona pa u kupatilo, pustila vodu u kadu i da pere trenerku. A ti da mi daš da jedem. Skoči ova srednja, pa mi nareže nekog sira i mesa, polupa grdna jaja, ali ispade nekakva kajgana. A šta ću ja da radim, buni se najmanja. Ti da čekaš na svoj red. Seo ja i jedem, pa kad sam pojeo, ona će: A hoćeš li i kafu. Ma kakvu kafu, ne pijem ja to. Pa onako kobajagi. Dobro, daj. "Popijem" ja tu kobajagi kafu, pa se izvalim na kauč i valjda osetivši blagotvorno delovanje braka, zaspem kao klada.

Posle nekog vremena ulaze tetka i tetak, a ona se mala iskovreži na njih: Pssst, Arsa spava, tiše da ga ne probudite. A šta si mu ti kad ga tako paziš? Ja sam mu treća žena. Kakva treća žena pobogu dete? Pa ona ga pere, ova mu kuva, a ja ga čuvam da ga neko ne ukrade dok spava. A šta će ti te novine? Pa kad se probudi da čita. Kažu da se tetka bukvalno upišala od smeha, a tetak je komentarisao da nisam na Teofanoviće nego na Zablaćanske, jer je i moj pokojni deda Jova isti takav bio. Čitava priča ušla je u porodični folklor i čuo sam je ponovno ama baš svaki put kad sam išao u Bogatić.

I tako nekako, uvek sam znao da ću jednog dana da se oženim.

No, brak ima i jednu veliku manu, bar ovaj moj. Nažalost, žena me je isterala iz kuhinje. Postojala je uvek neka tiha, ne baš kritika mog kuvanja, nego više onako tolerisanje. Čuo sam i izraz "Neadertalski jelovnik", ali kao i svaki amater nisam shvatao ozbiljnost situacije. Na vikendici u Nymburku, nikad niko nije imao ništa protiv mog mesa na zaoštrenoj motki pa iznad vatre. Uživali su u mojoj "svašta nešto čorbi" iz kotlića na tronošcu, mislio sam da je moja sarma legendarna, pasulj vredan Michelinove zvezde, ali avaj, jednostavno nisu imali srca da me povrede.

Posle svadbe stvari su izašle na videlo. Arso izlazi MI iz kuhinje!

Ali...???

Da sam htela da se udam za Čeha, udala bi se.

Samo tako, bez ikakvog razumevanja mojih osećanja. Okrutno. Ženski superiorno.

Objavio Jebator u 24. jun 2010 3:13:12 | 3 komentara

Zašto...

Zašto bi neko neregistrovan ostavljao komentare u moje ime? Kakvu mu to korist ili zadovoljstvo donosi? Sve manje razumem ovaj narod.

Objavio Jebator u 23. jun 2010 0:33:57 | 4 komentara

Gazeći kroz đubrište

Negde na netu nađoh ovo: Žena 21. veka, kao malo koja od njenih prethodnica, uživa potpunu slobodu u izgradnji vlastitog shvatanja lepote. (Misli se na shvatanje svoje, ženske lepote).

Toliko se u ovoj masturbatorskoj civilizaciji ogrezlo u egoizmu da će malo ko primetiti glupavost ovakve tvrdnje, ali to već nije moj problem.

Bože što sam lepa, izjavi rugoba ispred ogledala.

Objavio Jebator u 20. jun 2010 1:47:13 | 1 komentara

Klađenje

Ben radi kod nas oko dva meseca. Zdepast ili kako to Englezi kažu "sturdy" momak. Čuperak iznad čela geliran kao kod Tin-Tina, plavokos i plavook, prototip saksonske rase. Završio je, mi bi kazali DIF, a u IT se ubacio jer za njegovo obrazovanje nije bilo dovoljno posla. Primetio sam da je neverovatno temeljan i metodičan u izvršavanju svojih radnih zadataka, retka osobina kod Engleza, ali izgleda da kod njega genetsko nasleđe kroz stoleća u Britaniji nije postalo razvodnjeno pa je ispao vredan baš kao i neko od njegovih pra-predaka Nemaca.

Ipak kultura radi svoje, on je kao i svi Englezi fudbalski fanatik, igra za našu IT selekciju i pouzdan je midfielder, jakog udarca, a iako niži ne okleva da uleti u šesnaesterac protivnika i daje golove glavom. Kao novopridošao u Češku, ima gomilu ideja koje nastoji da plasira nama "domaćim". Sad uz Svetsko prvenstvo pokrenuo je "sweapstakes". Napravi je 64 kartice sa imenima reprezentacija, sve sa nacionalnim zastavama i nagovorio nas da uložimo po 100 kruna za svako izvlačenje. Izvlačenje je ograničeno na tri kartice po osobi, a dobit se deli na 3800 kruna za prvog, 1700 za drugog, 1000 za trećeg. Ja naravno, baksuz po običaju, izvučem Severnu Koreju, Paragvaj i gle čuda, Srbiju. Ali ćutim, niko me nije terao da izvlačim.

Juče odemo posle posla u jednu pivnicu na Maloj Strani da gledamo utakmicu Engleska - Alžir. Ben se raspištoljio, očekuje sigurnu pobedu Engleske, iskapljuje kriglu za kriglom, a meni počeo neku "utešnu" priču o reprezentaciji Australije. Ja ga gledam belo kad Jan upade: Ben, jel' znaš da Arsa ne navija ni za koga, on navija protiv Engleske! Kako to, čudi se Ben. Pa on je Srbin, šta si očekivao. Srbin? Ja sam Arso mislio da si ti Australijanac. Zašto Australijanac? Pa zbog naglaska. A to, e moj druže kad sam došao u Australiju pričao sam engleski kao Tarzan, pa ipak niko nije mislio da sam iz Afrike.

 Iskreno, ne mislim da me je razumeo ili da je ikad čuo za Tarzana. Pođe i utakmica. Krenu individualne opklade, Česi se klade na rezultat jedni s drugim. Pođem ja da platim rundu pića i dok sam izvlačio karticu iz novčanika ispadne mi neki papirić. Sagnem se i pogledam. Piše: Kalup za duplu nulu. Setim se da mi je to dao tetak, da pogledam ima li u Pragu i kupim mu to. Tetak je lovac i hteo je taj kalup da sam pravi sačmu za patrone lovačke puške. Priđe Klara, konobarica, izbacila sise, a na majici joj piše: Me vs My boyfriend 0:0. Šta ti to znači, upitam je. Znači da smo verni jedno drugom. Platim i vratim se, a nešto me kljuca u mali mozak.

Motka izvadio svežanj kruna i čika Kratohvila da će Engleska pobediti 2:0. Niko ne prihvata. Vidim Ben se vrti na stolici, kladio bi se, ali ne veruje da će iko da prihvati. Ko ima opkladu protiv Engleske? Pogleda na mene.

Ja se inače ne kladim, ali Jan priđe i stade me nagovarati. Arso prihvati, ja dajem pola. Neću brate, prihvati ti, ja dajem pola. Vidim da je navro da se kladi, ali premišlja se. Na kraju se odvaži, u redu, a na šta da se kladimo. Nula nula šapnem mu,  ali plaćanje odmah. Ben, evo ja prihvatam, ali na nerešeno.

Znači ako iko pobedi ti gubiš? Da. Ali nemam sitno, imam samo jednu petohiljadarku. Nema veze šapnem Janu, uzmi. Prihvatam. Hm, mnogo je. Ajde Ben šta si se stisnuo, upadaju i drugi. Znači dva prema jedan, pita Ben. Ne, nego X prema jedan, kaže Jan. Kako to? Pa ovako, kladim se da će biti 0:0. Ben pođe rukom prema novčaniku, ali zastane. Go Ben, go Ben, bodre ga sad svi. Deal! Rukuju se.

Nervoza do kraja utakmice, dao bi još više samo da se nisam kladio. Jan je pizdeo, galamio, psovao celo vreme. Pošaljem Agati poruku da ću verovatno zakasniti i to dosta. Dobro, večeru sam ti ostavila u rerni, nemoj slučajno da ne pojedeš.

Jebiga, posle mi bilo žao Bena. Kao da se uvukao sam u sebe. Nije možda zbog novca, svi protiv njega, možda je shvatio da nikad neće biti deo ovog sveta. Razumeo sam ga, ali zašto i da bude. I ja sam stranac, ali meni ne smeta da živim ovde, naprotiv. I višak emocija koji budi potpuno pripadanje nečem, ponekad pokvari sve. Česi se ne hvale svojom širinom i toplinom, ne kače to kao mi Srbi, kao nacionalno znamenje. Izgledaju rezervisani, ali ako zanemariš to spoljašnje, možeš da nađeš odane prijatelje, iskrenu ljubav, osećaj izvesnosti i bezbednosti. Na kraju krajeva, sve je to iznutra, sve je to tvoja sloboda.

Objavio Jebator u 19. jun 2010 13:05:25 | 0 komentara

Časovnik Srbija

Engleski leksikograf, pesnik i kritičar Samuel Johnson (1709-1784) izjavio je jednom da je: Patriotizam poslednje utočište hulja, misleći naravno ne na sve patriote, nego na one za koje je on smatrao da su lažni patrioti. Ova rečenica je toliko zlupotrebljavana kod nas, da je potpuno ispravno i bezbedno obesiti svakog ko ju je ikad kod nas u javnosti citirao. Koristile su je razne izdajničke pizde, sto nije čudo, jer je poznato da u Evropi imamo ne samo najviše stabala šljive, već i pomenutih karaktera. Ali patriotizam postoji ne samo kao spremnost da se da život za odbranu svoje zemlje, već i na površinskim nivoima, modnim, optičkim, zabavnim itd. Na potrošačkom nivou postoji odskora jos jedna šansa da se patriotizam ispolji, uživa ili da se s njim pozira.

Kompanija ICE-Watch proizvela je ovakve časovnike u svojoj kolekciji ICE-World, a evo i naš Srbija časovnik je našao mesto u tom plastičnom društvu.

Sluzbeni distributer kod nas je:

Xpoint

Internacionalnih brigada, 54

11000 Belgrade

Phone: +381 11 30 86 897

office@xpoint.rs

Objavio Jebator u 17. jun 2010 18:10:13 | 0 komentara

Opet se pitam...zašto vuk uvek pojede magarca.

1. Novi Zeland je protiv Slovačke postigao go iz ofsajda. Gledali smo utakmicu na 50 inčnom monitoru u kancelariji na koji sam nakačio moj Humax digitalni prijemnik.

2. Svi u kancelariji, ama baš svi, dakle Česi, jedan Srbin (ja), Englezi, dva Južnoafrikanca i jedan Novozelanđanin su se složili da je bio ofsajd. Ali ne mora biti da smo u pravu.

3. Uz toliku tehniku koja se koristi u beleženju sportskih događaja, pa da je i posle moguće "službeno" potvrditi, opet ništa, dakle vuk jede li jede...

4. Dakle, jebem ti takva pravila, sudije, FIFU, tehniku, a i neke navijačice Brazila (ako može).

Objavio Jebator u 15. jun 2010 23:07:59 | 0 komentara

Pitam se...

Zašto članovi državnih reprezentacija ne prolaze psihijatrijsku evaluaciju? Luković i Kuzmanović su IDIOTI. Prvi misli da je rvač, a drugi rukometaš.

Objavio Jebator u 13. jun 2010 18:08:56 | 4 komentara

Krpomrljci i pozorištarci

Jozef: Otac mi je pričao kako je sedamdesetih svaka češka porodica imala dijaprojektor. On i maman su zato uvek dolazili smoreni iz kućnih poseta. Mene su napravili prosto da se zabave. Anja: I zato ti sada smaraš nas. Nilam: Karmička ravnoteža. S.: A šta mislite da se sad svi razgaćimo i napravimo orgiju? Agata: A šta misliš da ti ja sad kriomice saspem otrov u vino?

Sedimo kod nas u kući. Jozef i Anješka, Filip i Nilam, S. i Zdenka, Aneta, Galla, Laci, Agata i ja.  A povod je nikakav, Filip i Nilam hoće da im iznajmimo Agatin stan. S. nas je odmah klasifikovao, prvo četvoro krpomrljci, poslednjih pet pozorištarci. Pregovori oko stana napreduju kilavo. Trućali smo celo vreme o Kolijeru i Rosetiju. Nilam je skinula cipele i uvalila bose noge u moje krilo. Masiraj mi tabane. Uhvatim je za prste i uvrćem ih. S. se izrogačio na mene. Pedofilu! Zašto pedofil, buni se Nilam, ja sam samo tri godine mlađa od njega. Kako se to uopšte kaže? Pedikir - pedofil - stopala? Podofil, ne pedofil, ispravlja ga Galla. Uostalom zašto si ti ljubomoran, kad Agata i ja nismo? A zašto bi ti bila ljubomorna, Agata mu je žena? Pa ja sam mu omiljena glumica, pitaj Agatu. Jeste, potvrđuje Agata, a osim toga sestra si mi. Ali ja sam mu bila prva omiljena glumica, buni s Nilam. Ja sam bila Saloma. Da, ali si nas izdala, prešla si u krpomrrk, muči se Galla. kako ono reče S. Krpomrljci, krpomrljci, sriče joj S. Oslobodi jezik, krpo-mrlj-ci. Ma vi ste svi perverznjaci, dekadenti, gde sam ja upao, bogorodi S. Hoćeš li još vina, pita Agata, izgledaš... kako se ono kaže srpski? Misliš "ozlojeđen", upitam. Agata, laže te ovaj tvoj, on uopšte nije Srbin. Kako nije? Ma očevi su mu iz Hrvatske, a majčini iz ... ne iz Bosne, ali tu blizu Bosne. Ja sam ovde jedini Srbin. Kad sam se rodio ciganka me je okupala u Moravi. Laci ostavlja knjigu. Kako, kako, zar si ti rođen ovde? U Srbiji čoveče, tamo je prava reka Morava. Hm, nisam znao da i vi imate Moravu. Ma nemate vi Mađari pojma. Mađari? Stani zar ti nisi Mađar? Zašto Mađar? Pa Galla ti je sestra, a njeno prezime je Farkaš. To joj je od muža. Naše prezime je Sukow, mi smo poreklom Nemci. Laci postaje ljut. Galla bre, pa gde ti je muž? Streljam ga očima, ali on ne reaguje. Umro je kaže Galla, ostavlja tanjire koje slaže po stolu i sedne. Izvini nisam znao. Znam šta će se desiti, pogledam Agatu. Mršti se, daje mi znake očima i seda do Galle. Imala sam sedamnaest godina, bili smo samo dvanaest dana u braku. A onda joj nadođu suze, njene snežnoplave oči postanu još veće i onda krene reka. Istrči u drugu sobu, ridajući sve glasnije. Agata i ja idemo za njom. Zatvaram vrata sobe, zagrlimo je oboje i osećamo kako zvuk njene tuge vibrira kroz naša tela. Stojimo tako par minuta zagrljeni, dok se njen plač stišava. Izvini skvasila sam ti košulju. Ššš, isplači se, umiruje je Agata. Ljubi je u obraze, ja u čelo. Sklanja joj kosu s lica, dok joj se pojavljuje osmeh. A jel stvarno hoćete da joj date ime Galla? Da ako bude devojčica potvrđuje Agata. Idem da se spremim. Izlazi sad potpuno drugačija. U sobi su već pomakli sofe. Laci seda na pod i štimuje sitar. Galla klekne i namešta tabla bubnjeve ispred sebe. Aneta skida džemper i pogleda nas stidljivo, jer svi zure u njene sise ispod tanke majičice. Polako se skupljamo i rameštamo na sofama. Nilam se presvukla i razgibava zglobove. Jozef i Filip izvadili blokove i olovke. Jozef ih poredao između prstiju leve ruke, a Filip svoje drži u ustima. Laci počinje da svira. Galla udara lagano po koži table. Nilam zabaci kosu i počne da igra, Aneta je prati. Okrenu se i rašire prste ruku, a onda ruke izviju kao labudove vratove što se u ritmu pretvaraju čas u kobre, a čas u glave egzotičnih ptica. Indijka je sva u reskom pokretu trzavom i besnom, oči joj sevaju izazivački i preteći, a onda prateći gestove ruku postaju nežne i sanjive, pa upitne ili prestrašene. Pretvara se u ono što igra, simbol i ritam rađanja i rasta, njeno telo peva pa jeca, pa se opet uznosi strasno u obesnoj igri bokova i stomaka. Zvuk sitara i table je potpuno zaposeda, ona jaše na nevidljivim oprugama muzike, a mi posmatrači prestajemo da dišemo normalno, obuzima nas joga rage, opsenjene i neme. Njeno telo više nije drhtavo telo zamamne crnopute žene, igra ga pretvara u jarost boginje Kali, postaje apstrakcija, princip. Nilam se izvija iza Anete koja staje u prvi plan, dok melodija sitara nadjačava ritam table. I kao što obilna jesen smenjuje vatreno leto, tako i Anetino telo upija taj prelaz iz ritma u melodiju, obuzeto i rikom žica, tonovi se jure, nadmeću i pretvaraju u zvuk trubljenja Ganeše, slonolikog božanstva. Štrkljasta i vitka, beloputa češka devojka kao da je odjednom nabrekla u obline pra-arijske Venere. Zajapurena je i oznojena, prevlači rukama ispred očiju dok joj se zarumenjene butine lepe za haljinu. Ženski princip istoka prelio se u obilje raspupale Evrope, i igra ta sveža i umilna Vesna, nerasanjena prolećna devica, okrene si i to je već bleda i mesečasta Lorelajl. Još jedan okret i hladnim vetrom i bledim sucem obasjana Valkira projaše ispred nas. Stale su. Tabla polako nastupa, sitar se povlači, usklade se u sredini i uminu polako, postepeno, sve tiše i tiše. Kraj. Trenutak je ispunio sebe, dolazi drugi. Pun krug Samsare.

Ćutali smo neko vreme, a onda smo postiđeni čestitali, grlili ih i ljubili nekako oklevajući kao nedostojni. Posedasmo posle da večeramo i čorbu jeli nekako tiho kao da nas je neko ukorio. Onda nas je S. izvadio iz te ošamućenosti, nazdravljajući i začikavajući nas dok mi je pomagao da isečemo meso. Recitovao je punih usta Dučića i Vaska Popu. Molio Zdenku da se uda za njega, ali samo ako može da uzme i ove dve igračice, a njih uveravao da im ništa neće nedostajati kraj Morave, jer ima i sinove da pripomognu. Onda smo slušali laganu muziku, pričali tiho osluškujući žamor večernjeg Praga. Ispratismo ih s prozora. A hoće li to kiša povikao je S. sa ulice i pokazao na usamljen i zgužvan oblak, a onda ih je terao da recituju za njim; "Olovne i teške snove snivaju oblaci nad tamnim gorskim stranama..." Kikotali su sve dalje i tiše, dole ispod krošnji zamičući ka Vltavi.

Objavio Jebator u 12. jun 2010 14:47:57 | 1 komentara

Jedan Praški ručak sa starim drugom

S. izlazi iz taksija. Nisam ga video par godina. Smršao je i to prilično. Drži se kurčevito, Snažan stisak ruke, onaj ispitivački i pomalo podsmešljiv pogled. Ona naša toliko prepoznatljiva samopouzdana arogancija, koju stekneš živeći na zapadu. Još uvek ima taj odsečni gorštački korak. Ulazimo u Mlyni i sedamo za sto. Konobar donosi jelovnike.

S: Pa Arso, kako se osećaš kao oženjen čovek?

Ja: Odlično, a kako ti kao razveden?

S; Bolje nego kad sam se ženio. Nego, čujem da su te uvalili u prodaju. Otkud baš tebe da nađu?

Ja: Stiglo me je prokletstvo kapitalizma. Postao sam oficir "slobodnog tržišta", govnari, uvek im je malo novca.

S; Ajde ne kukumavči, Imaš ženu, očekuješ dete, radiš. Nisi valjda očekivao da ćeš u penziju iz proizvodnje?

Ja: Nisam, ali mislio sam da ću se nekako izvući.

S: Pa da, jebote ti si kao Kinez, stalno šibaš neki wu-wei i praviš se da ga nisi svestan. Moraš da se mrdaš brale, svi plivamo u govnima, ako prestaneš da mlatiš nogama toneš.

Naručujemo jagnjetinu s ruzmarinom i belim lukom. Konobarica otvara bocu Frankovke. S. ispija čašu i cokće. Moram da sperem ukus aviona. Znaš da me uvek pogodi u srce kad uđem u Češku. Znam, a gde si odseo, hoćes li kod nas? Ne, doći ću da ti vidim ženu, a spavaću kod Zdenke. Kod profesorice? Ma ne bre, kod one kostimografkinje. Opa, piletina znači? Pa šta, ništa bolje od tesnog pičića, uostalom samo je 17 godina mlađa. Dobro, nemam ništa protiv, nisam znao da ste u kombinaciji. Ni ja, ali ona izgleda zna, možda ću da je ženim. Zezaš? Ma jok bre, ima dete da joj pravim, uželeo sam se beba, najmlađi mi je napunio 15 i ne zarezuje više ćaleta. Sad je u fazi kad slini za svakom guzicom na ulici. Njegova majka mi je rekla da jednoj iz komšiluka piše pesme, malo je falilo da ga oderem od batina. Ajde bre pa to je normalno, svi smo to radili. Pa jesmo, ali smo znali zašto to radimo. Znaju i oni. Ma znaju kurac. Truju se televizijom na kojoj ne možeš da vidiš čoveka, sve sami pederi. Gde su bre njima sada pravi muški uzori? Gde je Džon Vejn? Plus, živi s majkom i babom. Rekao sam mu ako slušaš mamu nikad nećeš da dođeš do pičke, a on mi kaže ćale ti si zaostao. Čuj ja zaostao. Nađem mu srpski Playboy u sobi. Pišu sve neke seka perse, neki tranzicioni  dezerteri i guzičari, strava.

Završili smo ručak, ja izlazim da dovezem auto, a on ostaje još unutra pričajući s konobaricom. Drži je za ruku i nešto joj šapuće, a ona se glasno kikoće. Prava Čehinja devojka, neskrivene radosti i zvonke ženske podatnosti. Neki ljudi se nikad ne menjaju, a neke žene nikad ne ostaju iste. Naročito ovdašnje. Jedan veliki razlog zašto volim ovu zemlju. Od svih emigracija najlakša je i najslađa ona seksualna.

Objavio Jebator u 11. jun 2010 1:38:31 | 0 komentara

Scheisse Zeitung

"Politika"!

Nekad je to bila NOVINA (The Newspaper), a sada?

Ono iz naslova.

Objavio Jebator u 16. maj 2010 20:44:41 | 2 komentara

Medeni (polu)mesec

Ne imadosmo do sada pošten medeni mesec. Proveli smo posle venčanja osam dana na skijanju na Krkonošama, a evo i par dana u Beogradu oko Vaskrsa. Sledeći preporuku jedne blogerke koju visoko cenim, povedoh Agatu na kolače i gle na samom početku Strahinjića Bana grafit koji "ohrabruje" uživanje u jelu. Zgadi mi se, a Agata ništa, čak joj bi smešno pa se od srca nasmeja. Pa ko je ovde trudan, ja ili ti?

Moram priznati da smo uživali jedući čokoladni tart u MBH na broju 72b. Naravno, pomenuta blogerka je yzse, žena koju treba čitati i biti otvoren za duh koji ona tako intenzivno zrači.

I tako od svega iskrpismo do sada samo neki medeni polumesec. Ali, danas mi stiže raspored godišnjih za ovu godinu i nakon nešto računanja utvrdih da je vreme da napravimo i tu drugu polovinu. Italija i južna Francuska i to uskoro.

Objavio Jebator u 6. april 2010 23:09:00 | 4 komentara

Naslov

Ne mogu da pišem. Otkako sam se oženio ostao sam bez teksta.

Objavio Jebator u 19. mart 2010 1:20:16 | 4 komentara